Selo Glogonj nalazi se u Banatu, 20 km od  Pančeva. Graniči se sa selima Sefkerin i Jabuka. Selo je ime dobilo po glogu, biljci koja je nekada pokrivala velike površine današnjeg naseljenog mesta.

Za vreme Austo-Ugarske vlasti prvi kolonisti koji su naseljavali ovo banatsko selo bili su Nemci, a zatim i Rumuni kao većinsko stanovništvo. Međutim posle 1950. godine, nakon rata, kolonizaciom u Glogonj dolaze mnogi iz nerazvijenih  brdsko planinskih sela juga Srbije, zbog egzistancije, plodnih oranica i elektrifikacije. Napustaju svoja ognjišta i masovmo odlaze u tada razvijenu Vojvodinu. U vojođanskim banatskim selima, naseljavali su napuštene nemačke kuće i imali prava na nekoliko kvadrata obradivog plodnog zemljišta. Sredinom pedesetih godina otpočela je elektrifikacija sela.

Idući od Beograda preko Pančeva, u pravcu sela Jabuke i Glogonja, prolazimo pored  plodnih oranica. Nigde brda. Za nas banatska ravnica predstavlja poseban dozivljaj. Iz drugog pravca postoji mogućnost da se do Glogonja stigne iz Beograda preko Besnog Foka i Opova.

U centru Glogonja nalazi se veliki park, pored  kojeg put vodi do  obližnjeg sela Sefkerina a dalje ovim putem stiže se i do Zrenjanina. Preko puta parka  nalazi se Dobrovoljno vatrogasno društvo ,,Glogonj,, osnovano 1889. god. Članovi udruženja ostvaruju zadatak i ineres u oblasti zaštite od požara, i postižu uspehe na mnogim takmičenjima.

U ovom banatskom selu sve ulice i kuće  liče  jedna na drugu i za nas koji dolazimo sa one strane Dunava, iz brdsko – planinskih područja, priznajemo u početku nas zbunjuje ova  banatska ravnica. Avgustovsko nedeljno jutro u Glogonju, nagoveštavalo je lep dan. Asfaltiranim putem koji prolazi kroz selo, i ni po čemu se ne razlikuje od ,,glavnog puta,, koji vodi ka Zrenjaninu, idemo u obilazak. Sa obe strane puta izgrađene su nove dvospratne  kuće, dužne kuće, izgrađene na samoj granici sa susednim dvorištem. Ali našu pažnju privlače one iz vremena pre 1940. godine, tzv ,,švapske kuće,, sa specifičnom arhitekturom, u panonsko-vojvođanskom stilu, kao i u ostalom delu Banata. Prepoznatljive su po broju na jednom delu oronulih fasada prema ulici, na zabatu pri vrhu, koji označava godinu izgradnje.

Sa asvaltiranog puta odvajamo se i ravnim, pomalo prašnjavim putem, pored  zasađenog drvoreda kroz koji se sunčevi zraci polako probijaju, idemo do reke Tamiš. Nakon pola sata laganog hoda došli smo do poznate ,,skele,,, pozdravili usamljenog pecaroša koji je pored napuštenog čamca zabacio je udicu. Na pitanje kakve ima ribe, reče nam da ovde ,,radi,, babuška i bela riba. U kratkom razgovoru uverili smo se u nesvakidašnjnji ulov iskusnog pecaroša, na jednom mamcu ulovio je čak dve različite ribe, što je i njega pomalo iznenadilo.

Mladi ovde svoje slobodno vreme provode u par kafica, druže se sa mladima iz okolnih sela. Prema njihovoj priči ne bi napuštali svoje selo i svoj sokak jer blizu je Pančevo, a autobuskom linijom ili sopstvenim prevozom, na manje od pola sata su od Beograda.

I koliko god sva banatska sela liče jedna na drugo, Glogonj se izdvaja od ostalih po tome što su baš u ovom selu, u nekadašnjoj Jugoslaviji, snimljene neke od scena poznatih domaćih filmova, iz sedamdesetih godina i ranije.

Piše:  Goran Cvetković, autor projekta tv reportaze ,,Lepote Srbije,,

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>