Uskrs ili Vaskrs najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila. Ove godine Vaskrs za sve hrišćanske vernike, I one koje ga prznuju po Julijanskom i one koje ga praznuju po Gregorijanskom kalendaru pada istog dana odnosno 16. aprila. Pripreme za Uskrs tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade. Sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara. Do subote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju (verski motivisano ljubljenje). Na Veliki petak se ne služe liturgije, a to je dan strogog posta, tokom koga hrišćani ne konzumiraju mast bez obzira na poreklo i svi se poslovi u domaćinstvu obustavljaju. Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća. Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica. Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik uskrsnuća.Tako počinje nedelja, prvi dan Uskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozrav Vaistinu voskrese. Nedelja je dan kojeg je Isus vaskrsao. Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Uskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom. Pravoslavci Uskrs proslavljaju Svetom liturgijom, a katolici Svetom misom. Širom Srbije se u čast ovog velikog hrišćanskog praznika održavaju i razne manifestacije, sajmovi, koncerti, takmičenja i drugo.

Izvor: sr.wikipedia.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>